Kulturni pristup bezbednosti u saobraćaju je nova istraživačka perspektiva koja se nedavno pojavila i posebno je zastupljena u SAD. Projekat TraSaCu objedinjuje ekspertizu iz oblasti inženjerstva (bezbednost vozila, izgradnja puteva, planiranje saobraćajnog sistema), kao i nauka o ljudskom ponašanju (psihologija, sociologija, antropologija), sa ciljem da se razvije sveobuhvatni okvir kulture bezbednosti u saobraćaju koji je koristan za praktični rad u oblasti bezbednosti na putevima, kao i za akademska istraživanja. Ovaj projekat je dobio finansijska sredstva od Okvirnog programa Evropske unije za istraživanje i inovacije „Horizont 2020.“ u okviru Marie Skłodowska-Curie Sporazuma o grantu br. 645690.
TraSaCu
Kulture bezbednosti u saobraćaju i pristup bezbednih sistema – ka kulturnoj promeni, agenda istraživanja i inovacija za bezbednost u saobraćaju.
Kultura bezbednosti u saobraćaju (TraSaCu) ima za cilj razvoj kulturnog pristupa u istraživanju bezbednosti drumskog saobraćaja i sprečavanju nesreća. TraSaCu se oslanja na koncept kulture bezbednosti koji je čvrsto ustaljen u istraživanju organizacione bezbednosti i primenjuje ga na otvorenu oblast drumskog saobraćaja i bezbednosti u saobraćaju.
Tradicionalni pristupi bezbednosti u saobraćaju stavljaju naglasak na tehničke faktore (npr. unapređenje infrastrukture), ljudske faktore (ponašanje vozača) i socio-tehničke faktore (tehnologija bezbednosti); ovi pristupi će biti dopunjeni kulturnom perspektivom koja se nedavno pojavila u istraživanju bezbednosti i prevenciji, posebno u SAD-u. Kultura bezbednosti je identifikovana kao važan faktor bezbednosti na putevima, s obzirom na to da pomaže da se razumeju i objasne tipični obrasci opažanja rizika i preduzimanja rizika koji preovladavaju u različitim nacionalnim, regionalnim ili lokalnim saobraćajnim sistemima, kao i njihov odnos sa brojem i vidovima nesreća. Slaba kultura bezbednosti rezultira u većem broju ozbiljnijih nesreća. Jaka kultura bezbednosti pomaže u smanjenju broja nesreća, kao i ublažavanju njihove ozbiljnosti. Ona utvrđuje ponašanja i stavove koji su od važnosti za bezbednost i ujedno predstavlja uslov da se mere vezano za bezbednost u saobraćaju učine efikasnijim. Imajući to u vidu, kultura dakle predstavlja važan element pristupa bezbednijeg sistema u drumskom saobraćaju.
Šta je kultura bezbednosti u saobraćaju?
Prema radnoj definiciji američkog Saveta pri Ministarstvu za bezbednost u saobraćaju (SAD MBS), kultura bezbednosti u saobraćaju se definiše kao
„Zajedničke vrednosti, dela i ponašanja koja dokazuju davanje prednosti bezbednosti u odnosu na konkurentske ciljeve i zahteve”.
Jedinstveni koncept kulture bezbednosti, međutim, još uvek ne postoji. Projekat će, prema tome, razraditi empirijski utemeljen i teorijski adekvatan koncept kulture bezbednosti u saobraćaju, na osnovu ove definicije, sprovođenjem niza studija slučaja različitih kultura bezbednosti u saobraćaju iz cele Evrope. Fokusira se na kulture bezbednosti koje se javljaju u različitim institucionalnim, demografskim i topografskim uslovima i istražuje njihov uticaj na broj i vidove nesreća.
Istraživačka strategija
Istraživačka strategija je dvostruka. Kao prvo, fokusira se na kulturno posredovanu interakciju između učesnika u saobraćaju i njihovog okruženja u smislu kulturnih obrazaca preduzimanja rizika i opažanja rizika. Takođe, istražuje one kulturne elemente koji se lako mogu promeniti kako bi se poboljšala bezbednost na putevima ispitanih saobraćajnih sistema. Istraživači će sistematski prikupljati podatke i podeliti iskustva o odabranim kulturama bezbednosti u saobraćaju iz cele Evrope (i SAD), koje se analiziraju vrhunskim statističkim i interpretativnim metodama; podatke i rezultate će učesnici razmeniti i učiniće dostupnim široj javnosti tako što će izraditi bazu znanja. Prikupljanje podataka će se osloniti na sekundarne podatke onoliko koliko je moguće. Podaci iz ankete, zvanična statistika i dubinski intervjui će biti uključeni, kao i opservacioni podaci, a posebno podaci koji su dobijeni u okviru naturalističkih studija o vožnji (posmatranje ponašanja u vožnji korišćenjem kamera i senzora unutar vozila). Podaci naturalističkih studija o vožnji nisu prethodno korišćeni u kontekstu kulturne analize i oni su od veoma velikog značaja za razumevanje stilova vožnje i obrazaca u preduzimanju rizika.
Partneri:
Projekat objedinjuje ekspertizu iz oblasti inženjerstva (bezbednost vozila, izgradnja puteva, planiranje saobraćajnog sistema), kao i nauka o ljudskom ponašanju (psihologija, sociologija, antropologija), sa ciljem da se razvije sveobuhvatni okvir kulture bezbednosti u saobraćaju koji je koristan za praktični rad u oblasti bezbednosti na putevima, kao i za akademska istraživanja. Konceptualni rad i empirijsko istraživanje predstavljaju temelje za izradu akcionih planova i strategija intervencije, sa ciljem da se transformiše i unaprede kulture bezbednosti na različitim nivoima.
-KuratoriumfürVerkehrssicherheit (KFV) , Wien, Austria
-Road Safety Institute (RSI) “PanosMylonas”, Athen, Griechenland
-TallinnaTehnikaulikool (Tallinn University of Technology), Tallinn, Estland
-Co-PLAN, Institute for Habitat Development, Tirana, Albanien
-Middle East Technical University (METU), Ankara, Türkei
-Traffic Research Center of Finland Ltd., Helsinki, Finnland
-Universiteti Polis Shpk (Polis University), Tirana, Albanien
-AMRKS, Pristina, Kosovo
-StichtingWetenschappelijkOnderzoekVerkeersveiligheid (SWOV), Den Haag, Niederlande
-TCN Shpk, Tirana, Albanien
-TechnischeUniversität Wien, Wien, Österreich
-Virginia Polytechnic Institute and State University, Blacksburg, USA
-Montana State University Bozeman (MSU), Bozeman, USA
